Беше једном један млад човек кога је судбина одвела у свет.  Зарадио  је и добио све што је желео али упркос свему није био срећан  јер му је душа тамо далеко остала заборављена у крају одкале се једном давно отиснуо у тај исти свет. Трошио је живот радећи неуморно. Маштао је да ће се вратити у свој родни крај и досањати своје  дечачке снове. Када се вратио једног дана био је већ матор болестан и онемоћао. Схватио је да је окаснио и да се неће наживети тог  толико пута сањаног живота.

 Размишљао је  како да остави траг свог постајања  и  нешто  за сећање свом поколењу и  свом крају јер ће можда ако не он, онда бар сећање на њега остати да живи и после њега . И досетио се...На темељу средњовековне порушене цркве, уз свесрдну подршку сељана направио је нову прелепу цркву која стоји као замак изнад села и која ће пркосити времену и која ће бити нараштајима аманет прошлости и мост који повезује ондашње и садашње време овог места.

А онда се сетио јошједном... Направио је ракију по рецепту предака уз савремену дораду и помоћ стручњака. Говорио је  да је ракија као песма увек жива и која се кад год буде пригоде поново пева и уз коју се  весели. Својим потомцима је оставио  тако  незавршену причу и терајући нас  да ову причу наставимо и оврковечимо  УСПОМЕНОМ.

Тај велики  човек је мој покојни отац. Драго ми је да је  успео у свом настојању  да надживи самог себе....
 Плантаже шљива данас  обилно рађају а пуни подруми најлепше са љубављу произведене шљивове препеченице ће се дуго точити и пити после њега.
Сећање на њега  је толико јако и уверљиво, јер ће бити увек повода да га се изнова и изнова сетимо.
Тако коа и тада и данас са љубављу и пажњом  али на савременији начин , су наследници заокупљени производњом  најлепше  и најквалитетније ракије.
 Ова прича само личи на бајку али је истинита и аутентична...


Оснивач компаније